TAJNE VEČNE KNJIGE - NOE - 3

- Dobar dan, dragi prijatelji. Produžujemo sa ciklusom emisija "Tajne večne knjige". 

Noe - 3. epizoda

- Kao i uvek, zajedno sa nama u emisiji učestvuje doktor Lajtman. Dobar dan! Obradjujemo poglavlje "Noje". Rekli smo da je izabrano osećanje "Noe"...

Lajtman: - Ja sam u sebi odredio "Noja". Za mene je Noje opredeljen odnos prema svetu, prema životu. 

- Stvoritelj mi je rekao: "Dobro je što imaš to osećanje, to je mnogo dobro, čuvaj ga".

Lajtman: Želiš da razviješ ovo osećanje u sebi? Želiš da ga odgajiš baš tako? Za to je potrebno da udješ u arku i da čitav ostali svet za tebe potone. Ti ćeš ostati u sebi. Sve što postoji u tebi će se razviti u toku odredjenog vremena, a potom ćeš izaći na neki način, rodićeš se na novom nivou, u drugačijem svetu.

- U suštini, razviće se sve dobre želje u meni - "od svake vrste po jedan par"?

Lajtman: Da, one će uvek biti u ravnoteži i ti ćeš moći da upravljaš njima. 

- Dalje čitamo: "Jer sedam dana ću puštati kišu na zemlju, i ona će se izlivati četrdeset dana i četrdeset noći, i istrebiću sa zemlje sve vrste koje sam Ja stvorio". I Noje napravi sve što mu zapovedi Gospod Bog. Noje imaše šest stotina godina kada je došao potop na zemlju". Započela je akcija. 

Lajtman: Sada nećemo obraćati pažnju na cifre, iako one imaju mnogo veliko značenje. Posle sedam dana treba da započne potop. 

- Zašto posle sedam dana? 

Lajtman: Sedam dana su sedam sefirota: Hesed, Gvura, Tiferet, Necah, Hod, Jesod i Malhut. To je sistem upravljanja koji treba da počne da funkcioniše da bi započeo ovaj proces - tih sedam dana, a potom četrdeset dana potopa.  

- Puštaću kišu na zemlju četrdeset dana i četrdeset noći". 

Lajtman: Kiša sa neba je pojava svojstva "Bina". "Na zemlju" - na svojstvo primanja,  Malhut. Izmedju Bine i Malhuta postoji rastojanje koje se zove "četrdeset dana". Kada udjemo u svojstvo Bina, otkrivamo da je ono kao zatvoren kvadrat. To se i zove "rehem" - materica majke. Ili "arka", kao što smo rekli. Ako udješ u njega, na tebe istovremeno utiču ta dva svojstva - Bina i Malchut. I ti se nalaziš medju njima, izmedju neba i zemlje, u arki, odnosno u svojstvu Bina. Bina svojim vodama prekriva čitav univerzum. Ono što ne može da udje u arku, odnosno u ravnotežu izmedju primanja i davanja (jedno protiv drugog), uništava se, izlazi iz tvog sveta. Sa tim ne možeš da rasteš - to su otpatci. To su prethodne egoistične želje. Egoistične želje, misli - sve one treba da potonu, voda treba da ih pročisti. 

- Da budem na visokom položaju, da imam mnogo novca... Od svega toga se pročišćavam i ulazim u Bina?

Lajtman: Da. Tebi je važno da shvatiš Misao stvaranja, da možeš da se izdigneš do nivoa Stvoritelja. Takvu mogućnost imaš u toku ovog života. 

- Zanimljivo. To znači da se Bina spušta ili da se ja izdižem u njenom pravcu. 

Lajtman: Mi govorimo o tome da se i spolja i unutra dešava saradnja dve suprotne sile - Bina, sila koja daje, i Malchut, sila koja prima, nebo i zemlja. Oni se u ovom potopu sjedinjuju. Nema ni neba ni zemlje - sve postaje voda, a u njoj postoji arka. 

- "Četrdeset dana i četrdeset noći" - to su četrdeset stanja ljubavi i četrdeset stanja mržnje? Sve što je izmedju "hoću" i "neću" - može li tako da se kaže? Dalje se kaže da je Noje imao 600 godina kada je počeo potop. 

Lajtman: Da, to je čitav nivo.

- Ljudi se zbunjuju. Zašto? Noje je imao 600 godina, kako je to moguće?

Lajtman: 600 je stepen nivoa savršenstva. Ne govorimo o godinama! Sati, dani, nedelje, godine života - jedan je imao 900 godina, drugi 600. Jedan je drugom dao 100 godina svog života - to treba da shvatimo kao čistu alegoriju. Ne smemo da zaboravimo da svete knjige - Biblija, Tora - ne govore o čoveku u našem svetu i o onome što se u njemu dogadja. Dogadjaji se odvijaju u duhovnom svetu čoveka, a u našem svetu se pojavljuju samo male posledice tih dogadjaja. To znači da svako duhovno dejstvo ima posledice u našem svetu, ali u sasvim drugačijoj razmeri. Da uzmemo na primer "Potop sveta". Moguće je da se taj dogadjaj ponovio u manjim razmerama - poplava negde u Mesopotamiji. Medjutim, spustio se do našeg sveta i pojavio se u njemu. Ali, to nije njegov zadatak. Zadatak je da vaspita čoveka i da izdigne zajedničku dušu do nivoa Stvoritelja. 

SLEDI TEKST: "Potapanje zemlje potraja četrdeset dana i četrdeset noći. Voda nadodje i ponese arku i ona se pokrenu od zemlje. Voda postade mnogo silna i množaše se na zemlji, a arka plivaše niz vodu. Toliko mnogo se osili voda na zemlji, da pokri sve visoke planine, kakvih ima pod čitavim nebom". 

- Takva je slika celokupnog potopa. Sve je prekriveno, a arka plovi površinom vode. Kiša se doživljava kao blagodat?

Lajtman: Ne, ne mora da znači. Pogledajte kakve poplave i uragani danas postoje. Svako dejstvo koje dolazi sa neba može da bude i dobro i loše za čoveka. Sve zavisi kuda je usmerena sila koja upravlja tom pojavom u prirodi. Sunce i prži i daje život; poplave, bure i uragani ubijaju, ali bez vode nema života. U svetu se sve dogadja tako zato što je postavljeno u ravnotežu. Naš problem je što mi ne upravljamo životom. Ali, priroda, Stvoritelj, nas guraju ka tome: "Počnite da upravljate, već ste odrasli! Ne dozvolite vašim mislima i željama da upravljaju vama. Došlo je vreme da shvatite gde treba da se krećete i sami da se usmerite ka cilju". Za to su potrebne dve sile, a nama upravlja samo jedna - egoistična sila. Već osećamo da tako ne možemo da produžimo zato što smo medjusobno povezani i mrzimo se. To je poput porodice koja je prinudjena da živi u jednom stanu, zajedno i u mržnji. Užas! Šta da radimo? Kuda da idemo? Nema kud. Znači, moramo nekako da izgladimo svoje odnose. Osim mržnje, mora da postoji i ljubav, da bi se nadopunjavale jedna sa drugom. Ništa ne treba da odbacujemo. egoistična priroda ostaje, ona jednostavno treba da se uravnoteži sa altruističnom prirodom. Kako to da uradimo? To je zadatak čoveka. Pre svega, treba da upamtimo da samo sa jednom silom, onom za primanje, egoističnom, koja sklanja sve što je ostalo i koja koristi sve samo za sebe. Ja ne mogu da živim više, zato što su svi takvi i uništavamo naš svet time. Nema kuda da odemo sa ove male zemljine lopte. Moramo da steknemo još jednu silu - silu davanja, ljubav, saosećanje. Kad budemo pomislili na ovo, videćemo da takva mogućnost postoji. Kabala nam otkriva kako da dobijemo drugu silu, da je uravnotežimo sa prvom i da produžimo napred "čvrstim koracima". Potop spira sav egoizam i stavlja u ravnotežu dve sile u čoveku - onu koja prima i onu koja daje. To pokazuje Biblija i ka tome treba da se krećemo. 

- Ovde se kaže: "Podiže se arka sa zemlje i  zaplovi". To znači da se čovek izdigao iznad egoizma?

Lajtman: Da, postao je viši od zemlje i vode. 

- Šta znači "viši od vode"?

Lajtman: On se izdigao iznad dve sile. I nad onom koja daje i nad onom koja prima. Čovek treba da bude iznad njih. On se približava stvoritelju iznad pozitivne i negativne sile prirode, upravljajući obema. 

- Isto tako se kaže: "Voda je postade silna na zemlji i iščezoše planine". O kakvim planinama je reč? 

Lajtman: Planine su na hebrejskom "irurim" - sumnje, najrazličitiji egoistični problemi. Najveći egoizam je planina. Zemlja je egoistično svojstvo apsorpcije, ali zahvaljujući njemu i uz pomoć vode, zemlja može da raste. Dok u zemlji postoje svojstva apsorpcije i davanja istovremeno, pojaviće se klice, a sama planina predstavlja egoističnu uzvišenost. "Sinaj" u prevodu znači "mržnja". Planina Sinaj je planina mržnje. Želja će izgraditi u Vavilonu kulu do neba, što isto tako predstavlja egoizam čoveka. Gradnjom hramova na planinama, ljudi hoće da pokažu da su se popeli na egoizam i tamo grade dom Stvoritelju, Ili, pak, obratno - spuštaju se dole da se predstave kao da silaze, kao da poništavaju sebe. 

- Knjiga Zohar, koja objašnjava Toru, bila je napisana u pećini. Šta to znači?

Lajtman: O, pećina ima posebna svojstva. To je mesto na zemlji gde može da živi čovek. To to je posebno prvobitno svojstvo prirode. Čovek je sazdan da živi u pećini. Nažalost, ljude to ne zanima. Uistinu, kaže se da nema vraćanje u pećinu zato što nas je mnogo. 

- Pećina je ekološki pravilna gradnja? 

Lajtman: Da. Kad bismo znali i umeli pravilno da nadjemo i da napravimo za sebe pećine, mogli bismo da se izlečimo od mnogih bolesti. 

- Uistinu? Tamo je posebna klima?

Lajtman: Tačno, ali to je posebna tema. To je mnogo zanimljivo. Mnogo ljudi je živelo u pećini, ne zato što nisu mogli da izgrade nešto. Izgradnja kuća je nekada bila mnogo jednostavnija od pećine. Pećina ima ogromnu silu koju su ljudi osećali. I kod životinja postoje vrste koje mogu da žive samo u zatvorenom prostoru, a druge, pak, žive na vazduhu, na slobodi. Čovek je sazdan da živi u zatvorenom prostoru. Pećina je najadekvatnije, najidealnije mesto za njega. 

- Moram da vam postavim još jedno pitanje. Jednostavno moram! Zašto čovečanstvo sve više gradi oblakodere? 

Lajtman: To je naš egoizam, naš današnji "Menhetn"! 

- Razume se, to je prirodno stremljenje.  Ti visoki domovi predstavljaju sve veći egoizam i mržnju? 

Lajtman: Da. To se zove "izgradićemo kulu do neba". Vavilonsku kulu. Veoma ozbiljni naučnici i doktori smatraju da nije dobro da se živi na takvoj visini. Da čovek, odvajajući se od zemlje desetine metara, gubi vezu sa njom. Ako se ne meri u metrima, već "laktima" (približno 50 cm), tada, ako se podigne ukupno tri metara, čovek gubi osećaj za zemlju. To je uistinu tako. 

  

- Produžujemo da čitamo poglavlje "Noje": "Voda se izdizaše nad zemljom sto pedeset dana. I spomenu Bog Noja i sve zveri i svu stoku što behu sa njim na arci. I nanese Bog vetar na zemlju, a vode zaustavi. Izvori bezdana i okna nebeska se zatvoriše i kiša sa neba prestade. Voda poče postepeno da opada na zemlji i posle sto pedeset dana se smanji". Odjednom se pojavio vetar, voda je počela da se zaustavlja. Kakvo je ovo stanje u čoveku? 

Lajtman: Završilo se mešanje dve sile i sada dolaze u ravnotežu, dostižu stanje kada čovek može da počne da samostalno radi sa njima. Zato on treba da izadje iz arke, iz ovojnice, kao da se radja.

- Dotle ne izlazi...

Lajtman: Ali prema tome ide. Treba da se rodi u Božjoj Svetlosti, odnosno u novom svetu, u novom stanju, u novom pojmanju stvari, u novoj spoznaji univerzuma gde se nalazi, da oseti svet na drugačiji način. Sada on gleda sebe i ljude oko sebe preko svog novog "ja" u nekoliko dimenzija. On gleda dve sile, pozitivnu i negativnu, koje dejstvuju u svetu, i shvata kako da upravlja njima. Možemo da ga nazovemo čovekom zato što uči od Stvoritelja, zajedničke sile, kako da bude sličan Njemu. On je sada kao novorodjenče i započinje period rasta. 

- A šta označava vetar?

Lajtman: To je uticaj nivoa koji se zove "Ruach". Postoji Nefeš i postoji Ruach. "Ruach" je sledeći duhovni nivo, sledeća Svetlost koja ispunjava čoveka, Svetlost kretanja. "Ruach" je vetar. 

- Znači, nivo koji je prošao u majci, unutar majke? 

Lajtman: Kada je bio nepokretan unutra, jednostavno se izdigao iznad dve sile i to je to. A sada, uz pomoć te dve sile, on može da započne sopstveno kretanje, pa se zato to naziva "vetrom"- kretanje, ali još uvek vazduha. 

- Može li da se kaže da je embrion odjednom počeo da se kreće? 

Lajtman: Da. To je u susret radjanju. Prodje 150 dana i on počne sopstveno kretanje. 

- To su potvrdili lekari? 

Lajtman: Razume se. Ginekologija ovo zna. 

- Napisano je u to vreme, kada se o ovome još ništa nije znalo. 

Lajtman: Tada se nije znalo, ali sve se razvija pod uticajem Viših sila, a ono što je nauci i doktorima nepoznato, posle će otkriti. 

- Pamtim da je ovde bio jedan naučnik koji se bavio ovim problemom, a Vi ste mu tada čitali iz "Talmuda deset sefirot". On je odjednom rekao: "Ipak, tako se dešava. Postoje stadijumi od tri dana, 40 dana, 150 dana". Za njega je bilo otkriće to da je u ovoj knjizi napisano ono što tadašnji doktori nisu mogli da znaju. 

"I zaustavi se arka sedmoga meseca sedamnaestog dana na obroncima planine Ararat. Voda, pak, opadaše sve više do desetog meseca. Prvog dana desetog meseca pokazaše se vrhovi planina".  

Prošlo je devet meseci. Prvog dana su se pokazali vrhovi planina. Kao da su se izbacile ženske vode - da li se na to misli? 

Lajtman: Da.

- Šta znači: "Zaustavi se arka na planini Ararat"? 

Lajtman: Zastala je na vrhu. Na vrhu je zastala posle sedmog meseca. Zašto se ovih sedam meseci dogadja je objašnjeno u "Učenjima o deset sefirot". Tri dana se pričvršćuje seme u materici, potom sledi 40 dana razvoja ploda do nivoa Bina. Na kraju prva tri meseca jedna Svetlost ulazi u njega, posle tri meseca druga Svetlost, a posle tri meseca, treća Svetlost. Kad ove tri Svetlosti udju u plod, sledi akt radjanja. Medjutim, već posle sedam meseci, smatra se da je on praktično spreman za život. Ovakvi rokovi se opisiju i u medicini. Teoretski su mogući slučajevi gde se razvoj razvlači do 12 meseci, ali to su posebne kombinacije. 

- Kakva je to pauza koja nastupa u mom stanju? Osećanje kada mi je sve nekako neodredjeno?

Lajtman: To se dogadja još u unutrašnjem razvoju, u majci, kada kod budućeg deteta počinju da se formiraju unutrašnji organi i počeci kretanja, ali oni se još vode prema majci. To je slično vlasniku instrumenta koji štima instrument da bi potom on mogao samostalno da radi pod nečijom upravom. Takvo "štimanje" se dogadja od strane majke. Zato se kaže da posle 150 dana formiranje ploda se završava i dogadja se njegovo "štimanje" pre radjanja. 

- Stvoritelj je radio na rastu moga Noja - moje želje za Njim, altruističke želje ljubavi. 

Lajtman: Uz aktivno učešće samog Noja. 

- Ali, dogadja se nešto odjedjednom i opa! - prekid, voda se povlači. Šta se dogadja sada sa tom mojom željom? 

Lajtman: Počni da radiš sa njom. Treba da izadješ iz arke, da je polomiš. 

- Da, to samo što se nije dogodilo. 

Lajtman: Nećemo da raščlanjujemo kako je on pratio goluba i o drugim pojedinostima. Ovo poglavlje, kao i sva druga, prepuno je svakakvih unutrašnjih malih dejstava opisanih u Bibliji. Sada, posle svog razvoja unutra u utrobi, čovek treba da izadje iz vlasti Višeg i da počne samostalno da deluje - da uči od Višeg, da uzima primere od Njega i tako da postupa. Isto kao što malo dete uči iz primera odraslih i potom  i samo radi to isto - u tome se sastoji naš razvoj. 

- Ovde se dalje govori o tome da Noje prvo pušta gavrana, a potom goluba. On proverava da li može da izadje na kopno ili ne. Golub se vraća. Zapisano je: "Golub se vrati kod njega prikveče i to sa svežim maslinovim listom u kljunu. Tako Noje dozna da je voda na zemlji opala". Šta znači ovaj simbol koji stalno crtaju - golub sa grančicom maslinovog drva? 

Lajtman: To je znak da se zemlja obnovila. Odnosno da se egoizam obnovio i da se toliko pročistio, da su u njemu počele da stasavaju nove klice. Ako su prethodno sve one rasle uz egoistički pritisak, sada, posle potopa, one rastu u altruističkom smeru i zato on može da izadje. Zemlja - neživa priroda i rastinje su pripremljeni za njega, budući da se životinjska priroda i čovek  nalaze u arci, a neživa  priroda i vegetacija su pripremljeni da započnu svoje postojanje. On sa sobom nije uzeo drva. 

- A maslinova grančica?

Lajtman: To nam govori da je ne samo neživa, već je i vegetativna priroda obnovljena. Sada čovek i životinje mogu da izadju i da počnu da se razvijaju. 

- Zašto onda maslinovo drvo? I u Davidovim Psalmima se to stalno spominje. 

Lajtman: Maslina, maslinovo ulje, predstavljaju Višu svetlost - Svetlost razuma, Ohr Hochma. Groždje je isto tako Svetlost Hochma, ali sa strane primanja, a ovo je sa strane davanja, zato što ulje gori, daje. Takvo je svojstvo Prirode. 

- Zato se kaže da je jedno od najkorisnijih ulja maslinovo ulje? 

Lajtman: Da, da.

SLEDI TEKST: "I izadje Noje, i sa njim sinovi njegovi i žena njegova, i žene sinova njegovih, svo zverinje i sva stoka i svi gmizavci, sve ptice - sve što se kreće zemljom, prema svom rodu, izadjoše iz kovčega. I napravi Noje žrtvenik Gospodu. Uze od svake čiste stoke i od svih čistih ptica i prinese na žrtvenik žrtve." 

- Rekli ste da su izašle životinjske i ljudske želje iz arke. Šta to znači?

Lajtman: Izadjoše životinje, od svake vrste po jedan par, i izadje Noje sa svojom porodicom, isto tako u parovima. 

- Kako se ovo povezuje sa mojim stremljenjem ka davanju?

Lajtman: U nama postoje nežive, vegetativne, životinjske i ljudske želje. Mi ne treba samostalno da ih ispravljamo i da spašavamo nežive i vegetativne želje. One su pripremljene, postoje od početka. Spasavanje i ispravljanje je potrebno životinjskim i ljudskim željama. Životinjske želje su tri osnovne potrebe tela: hrana, seks, porodica. Ljudske želje su stremljenje ka bogatstvu, slavi, vlasti i znanju. 

V: I moja povezanost sa drugim ljudima?

Lajtman: Da, to su ljudske želje, izgradjene na osnovu života u zajednici. Ako pravilno formiram u sebi životinjske i ljudske želje, ja počinjem da se izdižem iznad njih prema duhovnim željama. 

- Noje gradi žrtvenik Bogu. Šta predstavlja žrtvenik?

Lajtman: Žrtvenik je analiza sopstvenih svojstava, osećaja, misli, dejstva kroz koja prolazim; shvatam da uz njihovu pomoć mogu da se približim Stvoritelju, da postanem još sličniji Njemu u dejstvima i mislima, da zadobijem isti status, da se izdignem na Njegov nivo. Zato se žrtva na hebrejskom zove "kurban" od reči "karov" - "blizak", od reči "približavanje". Da se prinese žrtva ne znači da se zakolje krava ili koza, da se ispeče i pojede, već znači da se u sebi preseče sopstveni životinjski deo, da bi se izdigao nad njim u svom ljudskom stremljenju ka sličnošću sa Stvoriteljem. Ne kaže se bez razloga da je Noje za prinošenje žrtava uzeo od stoke, od ptica.  

- To je životinjski deo, moje egoistične životinjske želje? 

Lajtman: Svoje egoistične želje postepeno stavljam pod altruistične, pod pravilne namere i tako se približavam Stvoritelju. Zato je prinošenje žrtvi "približavanje". Ja žrtvujem svoje egoistične želje i približavam se Stvoritelju. Zato je sa jedne strane to žrtvenik, a sa druge - približavanje. Ova reč je dvosmislena. 

- Mnogo Vam hvala, doktore Lajtman.

Lajtman: Približićemo se?

- I nadalje ćemo se približavati! Vreme za našu emisiju je isteklo, ali produžićemo. Budite sa nama. Dovidjenja.