TAJNE VEČNE KNJIGE - NOE - 4

Noa – 4. epizoda

- Dobar dan, dragi prijatelji. Produžujemo sa serijom naših emisija "Tajne večne knjige". Danas ćemo govoriti o tome kako pravilno da se čita Petoknjižje ili Tora. Kako da udjete u ovu knjigu, da u sebi osetite ono što se u njoj dogadja. Kao i uvek, sa nama je dr. Mihael Lajtman. Dobar dan.

Lajtman: Ja bih pre rekao obratno - kako da vidite da se sve to nalazi unutar nas. Naša unutrašnja gradja je u suštini praktično ono što se opisuje u Tori. Ova knjiga govori o dvema silama prirode koje dejstvuju u čoveku - o pozitivnoj i o negativnoj sili. Proučavajući temu "dostizanje stvarnosti" mi razjšnjavamo da ono što osećamo izvan sebe, u suštini osećamo unutar sebe. Znači, čitava priroda, čitav univerzum, vaseljena, apsolutno sve to mi osećamo unutar sebe. Postoji li to napolju? To je veliko pitanje za običnog čoveka. U suštini, napolju nema ničega. Sve su to naša lična unutrašnja osećanja. Zbog toga ako govorimo o onome što je tamo napisano, videćemo da je to napisano o našem osećaju sveta, o našem osećaju univerzuma i uopšte svih svetova. Sve se to nalazi unutar čoveka. 

- Bojim se da će to čoveka da zbuni. 

Lajtman: On može ovo da shvati, samo na početku će se zbuniti. 

- Kako može čovek da zamisli da se svi svetovi nalaze unutar Njega? 

Lajtman: Danas nam je to poznato i iz obične nauke. Porazgovarajte sa ljudima koji se bave biologijom, fiziologijom, koji pokušavaju da dostignu stvarnost. Možemo da zamislimo čoveka kao alat, na primer kompjuter. Ako na ekranu svog kompjutera gledam nekakve slike, to je zato što one postoje u kompjuteru. Tu postoje električni signali u kojima nema nikakve vizuelnosti, nikakve forme, i samo postoji nekakva virtuelna informacija. Taj signal u kompjuteru, koji je prošao kroz odredjeno procesuiranje i pojavio se ispred mene u formi razumljivoj za mene. Forma može da bude najrazličitija: slova, crteži, razne vizuelne forme, slike, možda pokreti... Ali, sve to se predstavlja samo meni. U suštini sve su to električne sile ili, bolje rečeno, jednostavno sile, zato što se pojam "električne" odnosi samo na mene. To su jednostavno sile koje dejstvuju u prirodi. Ako ih ja percipiram kao neku sliku, u takvoj formi ću ih percipirati i u medjusobnoj kombinaciji. Osim sila prirode ne postoji ništa drugo. Zato sve što percipiram oko sebe, sve su to kombinacije sila koje mi stvaraju takvu sliku na ekranu. Izvan mene su jednostavno sile. 

- Zašto mi one stvaraju baš takvu sliku? 

Lajtman: Zato što inače ja neću moći da percipiram ovaj svet. Zašto ga percipiram baš ovakvog? Zato što sam ja tako sazdan. Zašto sam sazdan takav? Zato što moramo da se vratimo na početak. Mi smo delimično to već prošli, budući da je čovek sazdan sa takvim svojstvima, sa takvim osećajima o svetu koje treba da percipira u formi slova, zvukova ili čula dodira. Moramo osetiti svet baš na ovaj način, inače nećemo moći da ga percipiramo. Zato postoji naših pet čula, koja pretvaraju ono što se ne oseća, u nešto što možemo da osetimo. Medjutim, ono što ne osećamo postoji i izvan nas. Čovek treba da percipira i ono što se nalazi izvan njegovih osećaja. Tora nam govori kako da percipiramo univerzum radeći sa istim silama, a da ne budemo ograničeni sa naših pet čula. Zašto nam je to potrebno? Da možemo da se oslobodimo našeg tela? Ova životinja mi je sada potrebna zato što bez nje ne osećam ništa.

- Naše telo nazivate životinjom? 

Lajtman: Da, naše telo je životinjsko telo. Bez njega ja ništa ne osećam. Ako počne da me boli uvo, ili  oči, ili odjednom nestanu moji ekstremiteti, ja ništa ne osećam, isključujem se iz sveta. Zar smo ja i čitav svet sazdani toliko ograničeni? Ne. Meni je data ova ograničenost, samo da je se sam oslobodim. Kada uspem da se izdignem iznad nje, izaći ću iz njenih granica i iznad svojih pet ograničenih životinjskih svojstava: vid, sluh, miris, ukus i dodir. Iznad njih ću početi da gradim nove vidove osećaja koji se zovu Sefiroti: Keter, Hochma, Bina, Zeir Anpin i Malchut. Ovo su neophodni termini, nema kud da pobegnemo od njih, ali navići ćemo se na njih. 

- Treba da kažemo da reč "Sefirot" dolazi od reči "svetlenje".

Lajtman: Prvobitno od reči "svetleći", zato što tu počinjem da osećam Svetlost. Dok u čulima dodira dobijam jednostavno nasladjivanje ili suprotno tome neki neprijatan osećaj. Ja tamo osećam Svetlost, odnosno neprestanu, postojanu, beskrajnu nasladu.  

- Da li je potrebno da izadjem iz tela da bih osetio Svetlost? 

Lajtman: Da, moramo da se izdignemo iznad njega. 

- I da gledamo telo sa strane? 

Lajtman: Ne gledamo ga u formi tela, već kao mala egoistična svojstva koja pokušavaju da upiju sve u sebe, a to ne mogu da urade. 

- A mi to percipiramo sa sažaljenjem?

Lajtman: Ne. Jednostavno vidiš da to drugačije ne može da funkcioniše. Kada se do mene nalazi kuče ili mače, ja mogu da ih mazim i sedim sa njima. Shvatam da su to moji mali prijatelji i da je njihov nivo razvoja jedan, a moj drugi. Ali, dopunjavamo se jedan sa drugim. Telo je meni potrebno, da porastem oslanjajući se na njega, i da i dalje rastem. Ne treba da ga zloupotrebljavam. Moram da se staram o njemu, da se odnosim prema njemu kao prema životinji, obezbedjujući mu sve što mu je potrebno. Medjutim, ne više od onog što mu je neophodno. Više od toga za njega je štetno. Jesi li nekad imao kuče? Da li si nekada dozvolio da se prejede? 

- Da, to vodi ka gojenju.

Lajtman: Sve to je za njega štetno. Životinja je sazdana tako da jede samo ono što joj je potrebno i u odredjenoj meri. 

- Kuče to u suštini zna.

Lajtman: Životinje koje mi ne pokvarimo znaju šta im je potrebno, a šta ne! 

- Znači, divlje životinje to znaju bolje? 

Lajtman: Da, sasvim tačno. Vukovi i zečevi tačno znaju šta im treba, dok smo mi pokvarili kučiće i mačiće. 

- Oni zajedno sa nama jedu svakakve testenine... Ova tema percepcije stvarnosti je zaniljiva, ali hajde da se vratimo našem poglavlju "Noje". 

Lajtman: Mi zato i proučavamo sva ova poglavlja, da preko njih predjemo u novu stvarnost. 

- Da osetimo sile?

Lajtman: Da osetimo sile koje deluju iza ovog sveta koji nam se prikazuje. Kažem "koji nam se prikazuje" zato što ga takvog vidimo samo našim čulima. Da imamo drugačija čula, gledali bismo ga drugačije. 

- Kuče, pčela... gledaju svet sasvim drugačije? 

Lajtman: Apsolutno. Medjutim, sve to je još uvek nivo našeg sveta. Mi smo sa njima u istom svetu. U drugoj dimenziji, gde prelazimo iznad našeg tela, sve se oseća u vidu sile.  

- Čudesno.

Lajtman: Tada čovek oseća svoju bezgraničnost, svoju svest, oseća sebe iznad vremena, kretanja i prostora. Ova tri ograničenja nas drže u zatvoru, u kavezu. Kada se oslobodimo njih, počinjemo da shvatamo šta predstavlja istinska bezgranična percepcija. 

- Tada se više ne čudimo onome što Vi govorite: "I čovek započinje da živi večno"? 

Lajtman: Ne, svakako, budući da čovek odjednom počinje da oseća da više nije ograničen svojom percepcijom, osećajima svoga tela. 

- Za njega reč "večnost" postaje normalna reč, normalno stanje? Uveren je da može da postoji večno?

Lajtman: Uzrok i posledica za njega postaju jednaki, jer on radi sa silama koje izazivaju naše posledice i dejstva. Kada su sila i dejstvo za njega jedno isto, tada se gubi pojam vremena. Vreme je ono što se nalazi izmedju uzroka i posledice. Postoji početak kada se nešto dogodilo, a posle dolazi posledica. Rastojanje medju njima je vremenski interval, a možda je to interval u formi rastojanja. Tada se samo to dejstvo, misao, zamisao, početak i kraj, sjedinjuju zato što radiš sa silama, izdigao si se na nivo gde sve postoji samo u formi sila. Ukoliko se sila promenila na neki način, tada je gotovo. U našem svetu posle se dogadjaju najrazličitija dejstva, ali ti ne obraćaš pažnju na to. Za tebe ta posledica je sasvim nevažna, budući da je na nivou sila jasno da se sve dogadja u našem svetu, koji se apsolutno potčinjava Višim silama. Zato za tebe ne postoji vreme. Za tebe te posledice nema. Samo dejstvo za tebe je posledica. To se zove svet beskonačnosti, bezgraničnosti, bez kraja!

- Cilj je sjedinjavanje sa večnim? Zbog toga je napisana ova knjiga? Da čoveka dovede do takvog osećaja? 

Lajtman: Zbog toga Tora u prevodu znači "Svetlost" (Ohr) i "uputstvo" (Oraa). To je uputstvo koje treba da nas odnese do Svetlosti. Svetlost u našem svetu jeste najviša energija i ona ima najveću brzinu. Rambam piše da duhovni svet, Viši svet, jeste iznad brzine svetlosti. Zamisli, u XI veku kabalista piše o brzini svetlosti. U jedanaestom veku!. Možeš da zamisliš? U pismima za njega o duhovnom svetu ga pitaju: "Kakva ovde postoji veza?" On objašnjava da je duhovni svet stanje koje se nalazi iznad brzine svetlosti. 

- To treba da se dostigne da bi moglo da se opiše?

Lajtman: A kako inače? Kako inače možeš da govoriš o svetlosti, o njenoj brzini i o tome da postoji nešto iznad te brzine? Uvodi ove pojmove u jedanaestom veku! Njih i danas percipiramo samo teoretski. 

- U prethodnoj emisiji govorili smo o Nojevom ulaženju u arku, sa svim njegovim najboljim svojstvima, najboljim željama, o tome kako on raste. To smo predstavili kao embrion koji raste i razvija se u utrobi majke. Voda POMINUVA, arka zastaje na planini Ararat, to je slično kao što kod žene istekne voda i radja se beba. 

Lajtman: Da, otvaraju se vrata arke, kao da se otvara izlaz iz majke i izlazi nov čovek, radja se nov život. 

- I on je drugačiji. Već je čisto kopno koje je pripremljeno za njegov život. Tako on počinje da izlazi. Tamo je postojala jedna pojedinost o kojoj sam želeo da Vas pitam. Kada je arka zastala na planini Ararat, Noje je napravio prozor i odškrinuo ga je. Šta znači da je "odškrinuo" arku? 

Lajtman: Postavljaš mi pitanja na koja je teško odgovori na razumljivom nivou. Stvar je u tome što se ovde opisuje prelaz sa jednog na drugi nivo. Beba u majci je u potpunosti pod njenom kontrolom, pod njenom zaštitom, beba poništava sebe i zbog toga majka u celosti upravlja egom i brine se za bebu - unosi u nju samo ono što je potrebno, a iznosi sve što je nepotrebno. Ceo bebin organizam je pod majčinom zaštitom, čitava kontrola i upravljanje. Ovde počinje da se "otvara prozor". Prozor je nedostatak, gubitak, nove neispunjene želje, jer da bismo napravili prozor, moramo da sazidamo nedostatak u zidu. Mi, praktično, odsecamo jedan njegov deo, odnosno zid više nije čitav. Medjutim, zahvaljujući ovoj necelovitosti, u sobu ulazi svetlost. 

- Da, veoma lepo...

Lajtman: Ovde počinjemo da shvatamo da se razvoj temelji na otkrivanju novih slabosti, čak i gubitaka, na odsustvu savršenstva. Ovo otkrivanje odsustva savršenstva jeste potrebno da bi se propustila svetlost. Paradoks. Prvo kao da negira drugo, Pre radjanja novog sveta dogadja se otvaranje arke. Znači arka je bila celovita, savršena, u njoj si potpuno bio zaštićen, u njoj si bio kao u majci. Šta je moglo da se dogodi tamo? Stvoritelj te zatvori i gotovo. Rekao ti je: "Ti uradi to, a za ostalo ne misli. Ja ću u potpunosti da se postaram za tebe i sve će biti u redu". Sada ti sam narušavaš celovitost njegove zaštite, ali da bi se rodio samostalno, da izadješ iz Njega i započneš svoj samostalan odrasli život. U kabali je mnogo o tome napisano, kako čovek počinje da otkriva u sebi nov nivo želja. 

- To znači da ja sam u sebi tražim neki nedostatak? 

Lajtman: U Stvoritelju.

- U Stvoritelju? 

Lajtman: Ti praviš prozor u Njegovom zaštitnom sistemu. Želiš da budeš samostalan. Odvajaš se od Njega. Tražiš nedostatak u zaštiti koju je On sazdao za tebe. Ti si je nadrastao i treba da se rodiš. 

-  Znači ja kažem: "Ovde nemam slobodan izbor. Hoću da imam slobodan izbor. 

Lajtman: Da, tu se pojavljuje tvoja samostalnost. Sve to može da se objasni u formi sila, vektora, najrazličitijim formulama - kako se uravnotežuje uticaj Stvoritelja, uticaj čoveka, pojavljuju se nove želje, na koji način one treba da dobiju svoju realizaciju, kako se dogadja rast sa nivoa "embriona" u kome se nalazi čovek u arki, sa nivoa malog čoveka koji započinje da osvaja Viši svet. Kada Noje izlazi iz arke, on se radja u novom svetu. 

- Sa tim Noje kao da kaže da i sam želi da "zaraditi" duhovni svet. Ne želi da ga Stvoritelj hrani kašičicom, već želi sam da prodje taj put. 

Lajtman: Da, tu počinje svesno dostizanje Višeg sveta. To je, razume se, neprijatno, počinju problemi. 

- Dan i noć - padovi i uzdizanja? I sve to treba da se izdrži i prodje.

Lajtman: Rast se uvek dešava uz pomoć dva stanja. Tebi su potrebne nove egoistične sile i njihovo ispravljanje. Iznad ovog ispravljanja ti dostižeš Viši svet. Samo tako! Dat nam je egoizam da bi ga preokrenemo, kao da razoremo zemlju i da se izdignemo na Viši nivo. Nemamo gde da odemo. Nemamo drugi materijal. Zato se cela Biblija sastoji samo od grehova i ispravljanja, grehova i ispravljanja. 

- Ratovi.

Lajtman: Da, to su unutrašnji problemi čoveka, koje on nadilazi, izdiže se iznad njih, sve dok ne dostigne nivo Stvoritelja. Sve to moramo da nadidjemo. 

SLEDI TEKST: "Tada Svemoćni blagoslovi Noja i njegove sinove i reče im: "Plodite se i razmnožavajte se, ispunite zemlju". 

Lajtman: To su svojstva koja se sada radjaju u vama... 

- Koja smo stekli?

Lajtman: Ona su dobijena unutra u arci. Unutra u arci čovek dobija svojstvo, kao što embrion dobija svojstvo čoveka, počevši od kapi semena, a na kraju od nje se dobija beba. U njemu ima svih svojstava budućeg čoveka, koji je sposoban da ih razvija čak i dok je mali. "Plodite se i razmnožavajte se i ispunite zemlju" - to znači da ste vi za vreme potopa tiho sedeli unutra, a ja sam razvijao svojstva u vama. Sada vi treba da počnete da ova svojstva razvijate sami, odnosno "plodite se i razmnožavajte se" i "ispunite zemlju". "Zemlja" dolazi od reči "erec", koja dolazi od reči želja - "racon". Znači, ispunite svoje egoistične želje novim altruističkim svojstvima u kojima ste se rodili sada u novom svetu. Čovek koji se rodio u Višem svetu već je izgradjen na osnovu svojstava davanja i ljubavi i sada mu predlažu da uzme malo od svojih egoističkih svojstava i da ih sjedini sa altruističkim. Na taj način kod tebe se dobija razmnožavanje, rasprostiranje, realizacija, sve dok ceo svoj ogroman egoizam ne ispraviš uz pomoć ovih novodobijenih duhovnih svojstava.   

- Znači, potrebno je to mešanje?

Lajtman: Da, neophodno je sjedinjavanje ova dva svojstva. 

SLEDI TEKST: "Sve što se kreće i živi biće vam hrana. Sve to sam vam dao, kao što sam vam dao zeleno rastinje."

Lajtman: Znači, mi smo obavezni da ispravimo sva svojstva koja postoje u čoveku - i životinjska, i vegetativna i neživa. Medjutim, u kakvom obliku, kojim redom i u kakvoj medjusobnoj kombinaciji će se to dogadjati - to je jedan ceo poseban sistem. Kada budemo analizirali strukturu duše, shvatićemo kako se obnavlja, odakle treba da počnemo i šta je povezano. U našem telu postoje važni organi kao što su srce, jetra, bubrezi, pluća, mozak i svakako, osetila, a postoji i jednostavno meso, mišići, žile, tetive, kosti, itd. Oni su povezani izmedju sebe. Da uzmemo za primer razvoj embriona unutra u utrobi gde vidimo koliko čudno se odvija njegov razvoj. Odjednom počinje da raste jedan njegov deo, pa drugi, pojavljuju se čak i delovi kao što je OPAVČE, koji kasnije iščezavaju. Sve to je ogroman sistem uzajamnih dejstava dve sile - pozitivne i negativne, koje u medjusobnom kontaktu prave taj lik. Uzimaju sve što je nepotrebno, dodaju neophodno radeći zajedno u periodu od devet meseci razvoja u utrobi. Tako i čovek nadalje započinje sam svesno da se razvija, kao što je rečeno - "Plodite se i razmnožavajte se i ispunite zemlju". Znači, on sada treba da prouči program i samostalno da ga realizuje. Ranije je njega realizovala Viša sila, kao majka svome detetu, a sada on sam postepeno realizuje ovaj program. Svakako, on ne radi sve sam, već u jedinstvu, u povezanosti sa Stvoriteljem, deo preuzima Stvoritelj, a drugi deo čovek. Kako čovek sve više raste, on uzima sve veći deo, dok ne postane samostalan, odnosno jednak sa Stvoriteljem. Tada će to značiti da je on savladao program, u potpunosti ispravljajući sebe. 

- On uzima svoje egoistične želje i  počinje da ih ispravlja. O ovome je napisano: "Ovo će vam biti za jelo". Zašto TOKMU preko usta?

Lajtman: Hrana je vid razjašnjenja. Ja razjašnjavam šta je korisno za mene, a šta štetno, budući da moram da ubijam životinje, treba da isečem neke delove životinje, da ih skuvam ili ispržim. Treba od njih nešto da napravim, da ih svarim u sebi. 

- Svoje egoistične želje?

Lajtman: Da. Najvažnije je to što ako u majci dete dobija sve gotovo preko krvi, koja se u njemu pretvara u meso, stoga sada ja sam moram da zgotovim tu hranu. Ona se preradjuje unutar mene. Njeni sastavni delovi potom se preradjuju u materijalu tela. Znači, u meni se sada pojavljuje ogromna fabrika za preradu mojih želja i misli, da bih ih potom ja spojila iz neživog, vegetativnog i životinjskog nivoa, pa da od toga sazdam sličnost sa Stvoriteljem. 

- Ali, ovo se dogadja zato što sam prošao prvi nivo osećaja duhovnog? 

Lajtman: Svakako! Čovek uči samo na primerima. Zato u našim naučnim ustanovama za vaspitavanje dece, mi dejstvujemo isključivo preko primera. 

- Ali u takvom slučaju, da bi napredovao u svom duhovnom razvoju, čovek prvo mora da otkrije Stvoritelja? 

Lajtman: Nikako bez toga. Odakle da učiš? Šta ćeš imati u arci? Čime ćeš raditi? Kakav prozor i na kome zidu ćeš ga napraviti? Sve je veza sa Stvoriteljem. Kada se nalaziš u Njemu, osećaš sve te sile, kako te On zatvara unutra. Medjutim, ja sam moram da napravim prozor, sam da utvrdim svoj odnos prema Njemu, a potom ću izaći sa svim svojim željama, sa svim svojim svojstvima. To znači da sve čime je arka bila ispunjena, izlazi napolje. To izlazi kao jedan čovek sastavljen od svog životinjskog dela, a sve drugo što je u njemu počinje da raste. Bez okruživanja od strane Stvoritelja, bez postojanog dijaloga, to nije moguće. 

- Znači baš to treba da traži čovek? 

Lajtman: Time je i cela kabala započela. 

- Otkrivanjem?

Lajtman: Otkrivanje Stvoritelja uvek treba da bude prema stepenu rasta čoveka. A kako rastemo? Dok se razvijamo unutar utrobe, mi apsolutno poništavamo sebe u odnosu na Stvoritelja. Govorim o duhovnom razvoju u utrobi. Tada on oseća da prema njemu deluje neka duhovna sila, medjutim, ne razume je.  Samo negira sebe da ne bi bio prepreka toj sili, da Stvoritelj utiče na njega, da ga izdigne. Tada šta god da On napravi, ja se saglašavam sa svime. Potom počinjem da tražim od Njega: "Pokaži mi, kaži mi, nauči me". Pokaži mi tačno kako da to uradim. Tu Stvoritelj u bukvalnom smislu reči "kao što se odrasli igra sa detetom", počinje da mu pokazuje šta da radi ili se poigrava protiv njega, kao što to svi radimo sa detetom, učeći ga. 

- Približavamo se kraju ove emisije, ali ja ipak hoću da još jednom koncizno postavim pitanje: sa kakvim unutrašnjim osećajem čovek treba da čita kabalističke knjige? 

Lajtman: Ja ne bih savetovao da čovek čita Bibliju, Toru, ako je nepripremljen. To ga jednostavno buni, dovešće ga u odnos sa njome kao prema istorijskom romanu. 

- Znači, prvo treba da sluša naše razgovore?

Lajtman: Za početak mora da savlada jezik, rečnik. Prvo treba jasno da sebi kaže: "od napisanog u ovoj knjizi, meni nije poznata nijedna reč u njenom istinskom vidu. Moram pre svega da naučim automatski da prevodim reči u njihovom božanstvenom unutrašnjem smislu. Tek tada će ona za mene postati Svetlost, otkrovenje. Ona že mi istinski govoriti o onome što Stvoritelj želi da mi kaže, o našim medjusobnim odnosima". Bez toga od nje će ostati nekakav neobičan utisak. Ipak je ta knjiga napisana pre tri hiljade godina i govori o Stvoritelju kao o glavnom heroju, ali uopšte nije obična knjiga. Ona je čovečanstvu donela svakakve pojave, uključujući ovde i neprijatne pojave. 

- Ovom, kako se kaže, optimističnom notom završavamo našu emisiju. Produžićemo razgovor o Večnoj knjizi - kako da se čita, kako da se udje u nju, kako da se dopre do nje. Budite sa nama. Dovidjenja.