TAJNE VEČNE KNJIGE - BERESHIT - 1

BERESHIT - Na početku - 1.emisija

- Dobar dan, dragi prijatelji! Počinjemo sa ciklusom novih emisija pod naslovom "Tajne večne knjige". Kao što već pretpostavljate, biće reči o "Mojsijevom Petoknjižju". Moj stalni sagovornik biće dr. Mihael Lajtman, poznati kabalista. Dobar dan!

Lajtman: Dobar dan!

- Započinjemo ciklus emisija na ruskoj televiziji o "Mojsijevom Petoknjižju". Moje prvo pitanje, budući da ipak treba da napravimo uvod biće: nemoguće je da se zbirka priča izdaje u milijardama primeraka tokom tolikih godina. U principu mnogi smatraju, kada čitaju "Mojsijevo Petoknjižje", da je to zbirka priča. Šta u suštini "Petoknjižje" predstavlja? 

Lajtman:  Opšte uzev, to je najpopularnija knjiga, koja je poznata svima i koja je poslužila kao osnova za filozofiju, etiku, ekonomiju i za mnogo toga drugog. Nepresušan izvor za slikarstvo, muziku.... za sve. Sigurno da je to posebna knjiga, no ljudi ne shvataju u čemu leži njena posebnost. Njen autor je poseban. 

- Ta knjiga je imala autora? 

Lajtman: Stvoritelja! U suštini, u osnovi ove knjige jeste temeljno otkrivanje Stvoritelja. Odnosno, otkrivanje Stvoritelja pred čovekom, isto kao što je to osetio Mojsije. Moše. Neki put ću ga tako nazvati, po navici. To je sigurno jedinstven dogadjaj u istoriji čovečanstva. Viša sila, koja je to dostigla,  skrivena je od nas i zato se zove - tajna. On je razotkrio tu tajnu i pisao o njoj. 

- Zašto se ta sila zove "tajna"? 

Lajtman:  Radi toga što je mi ne osećamo. Zato se zove "tajna". 

- U "Petoknjižju" se govori o otkrivanju tajne Sile. Zar ne?

Lajtman:  Samo o tome, o svim knjigama koje se zovu "svetim". Sve ono što su napisali svi kabalisti, svi koji su razotkrili Stvoritelja. Sve te knjige se zovu "svetim", zato što govore o onome što je skriveno od nas. "Svetost" se na hebrejskom zove "kadoš", od reči "odvojen", "izolovan", "odsečen", nalazi se negde. Svi kabalisti - ljudi koji su dostizali taj sakriven deo Univerzuma - opisivali su nam to u svojim delima. Ta dela mi zovemo "svetim". Ne u tom smislu "svetim", već da su posebna, budući da se nalaze izvan domena naših čulnih organa. 

- Zašto je ipak Mojsije pisao u formi priča? Zašto je bilo potrebno da se ljudi zbunjuju, da se piše kroz priče? 

Lajtman:  U principu to je posledično, uzročno-posledično otkrivanje sveta pred čovekom. Tačno je da postoji priča. Ali, to nije priča o narodu koji tumara po pustinji, kao što je tamo opisano. Već je to alegorijska priča o razotkrivanju Više sile od strane čoveka. U našem vremenu, ako neko želi da je ispita u sebi, tj. da otkrije u sebi dodatne osećaje Višeg sveta, onoga što se nalazi izvan našeg sveta - tada on prolazi ta stanja, istim putem koji je opisao Mojsije. 

- Znači, svaki čovek može, čitajući pravilno ovu knjigu, da prodje sve nivoe Mojsija i da dostigne Stvoritelja?

Lajtman:  Da. 

- Da spozna Stvoritelja, da ga vidi?

Lajtman:  To je u suštini razlog našeg postojanja, postojanja ovog sveta. Kako je rečeno: "I svi će me spoznati, i mlado i staro". Pod "svima" se misli- svi koji postoje na zemlji. 

- Ali šta mislite kada kažete: "Da se dostigne Stvoritelj"? Nekako mistično zvuči.

Lajtman: "Da se dostigne" ne zvuči mistično, već naučno, očigledno. Svojim čulnim organima - da se opipa, da se proba, da se okusi. 

- Ja mogu da Ga vidim isto kao što gledam Vas?

Lajtman:  Mnogo više, mnogo očiglednije i mnogo dublje u sebi, uz mnogo jači kontakt. Prodoran kontakt, koji u celosti ispunjava naša čula. 

- Šta je Stvoritelj? Viša informacija, misao?

Lajtman: Stvoritelj je Viša sila koja upravlja čitavim našim svetom. 

- Da li može da se kaže da je "Mojsijevo Petoknjižje", o čemu ćemo sada govoriti, nekakav vid uputstva za dostizanje te sile?

Lajtman:  Da!

- Postepeno?

Lajtman:  Da. U suštini, sve kabalističke knjige govore o tome, budući da se nema o čemu drugom govoriti. Ovu metodu svaki kabalista dopunjuje, usavršava, kao i svaku nauku. Sve otkrivaju više, šire, detaljnije. Prilagodjavaju je svakoj generaciji, budući da se mi menjamo iz generacije u generaciju, i tako se formirala nauka kabala. Postoje druge nauke koje otkrivaju naš svet, zavisno od stepena našeg tehničkog napretka, uz svakakve pomoćne instrumente i različite matematičke aparate. Nauka kabala povrh toga traži od samog istraživača da promeni samog sebe, budući da treba da stekne takav čulni organ, koji oseća taj viši svet. Uz pomoć tog čulnog organa čovek istražuje Viši svet na isti način kao što uz pomoć svojih pet čulnih organa istražuje naš svet. 

- Rekli ste nešto što predstavlja novinu za mnoge, posebno za naučnike, a to je da čovek mora da promeni samog sebe...

Lajtman:  Postoji anegdota da profesor matematike mora da bude trougao. Ali, u kabali, kabalista treba da postane duhovni "trougao". 

- Kabalista, odnosno čovek koji želi da dostigne "Mojsijevo Petoknjižje", mora sam da se promeni tokom izučavanja? Zar ne? Tako nešto naučnici do sada nisu čuli. 

Lajtman: Da! Obične nauke to ne traže od nas. 

- Obične nauke izučavaju spoljašnji svet koji postoji. 

Lajtman: Da. Zato se on izučava u domenu naših čula, osobina sa kojima smo rodjeni.

- Tu se ispostavlja da čovek izučava samog sebe, sve dublje i dublje...

Lajtman: Preko sebe samog. Preko promena u sebi on izučava Višu silu koja ga je stvorila. 

- Da li se čovek menja dok čita, kada je reč o običnom čitanju ove knjige?

Lajtman:  Pre nego što se započne sa čitanjem "Petoknjižja", ako čovek ozbiljno misli da udje u dubinu te knjige, u svoje unutrašnje slojeve, da se probije preko ove priče koja je opšte uzev istorijska, ljubavno - romantična, avanturistička... Ako želi da prodje kroz sve to, onda je neophodno da se "naoruža" posebnim rečnikom i posebnim pojmovima. On treba da sastavi rečnik. Šta je to što se podrazumeva u svakoj reči. Zato što mi preko tih reči podrazumevamo spoljna značenja. Ono što nam je poznato iz našeg sveta. Kada čitamo ovu knjigu, podrazumevajući pod svakom rečju ono što ta reč označava u našem svetu, ja formiram sliku - kao istorijski roman. Ali, ako tim rečima dajem dalje, unutrašnje punjenje, objašnjenje, tada za mene njihov unutrašnji smisao već crta sliku sila, raspored svakakvih sila u u mreži koja upravlja našim svetom. Ja počinjem da gledam preko te spoljnje slike koju mi crta ova knjiga - unutrašnju sliku. Kao što u lutkarskom pozorištu postoje ruke koje pokreću lutke, i ja počinjem da gledam te ruke. Nadalje, počnem da posmatram zamisao, program rada tih ruku, tih sila, itd. Sve dok ne stignem do samog izvora koga zovem "Stvoritelj". Postoji četiri takva sloja, kabala govori o sva četiri sloja... 

- Četiri sloja ulaženja? 

Lajtman:  Da, ulaženja. Mi možemo preko običnog sloja knjige da prodjemo postepeno, sve dublje i dublje. 

- Ja predlažem da sada započnemo prvo ulaženje u prvi sloj. Da pripremimo prvi kodeks zakona ili da shvatimo kabalistički smisao reči, budući da smo se baš zato danas sreli. Da našim gledaocima objasnimo na koji način da počnu da čitaju "Petoknjižje". 

Lajtman: Mislim da sada ne treba da im dajemo rečnik. Da kažemo reč i da objasnimo njeno značenje u kabalističkom smislu, t.j. na mnogo dubljem nivou. U toku našeg razgovora oni će možda polako početi. Preko spoljne slike koja se gradi pri površnom čitanju, da gledaju unutrašnju sliku, o kojoj ona govori. Te unutrašnje slike imaju više planova. Često govore o ljudskoj dimenziji, o  unutrašnjem upravljanju Stvoritelja, itd. Ali, generalno, oni ne podrazumevaju u celosti spoljnu formu. Normalno, kada bi ova knjiga govorila o istoriji drevnog naroda, tada ne bi bila posebna. 

- Hajde da počnemo da čitamo "Petoknjižje" i u toku čitanja polako ćemo početi. Ja ću Vas zamoliti da objašnjavate. 

Lajtman:  Dobro, da probamo tako. 

SLEDI TEKST: "U početku stvori Bog nebo i zemlju. A zemlja beše bez obličja i pusta, i beše tama nad bezdanom; i duh Božji dizaše se nad vodom. I reče Bog: neka bude svetlost. I bi svetlost. I vide Bog svetlost da je dobra i rastavi Bog svetlost od tame. I svetlost nazva Bog dan, a tamu nazva noć. I bi veče i bi jutro, dan prvi". 

- U ovom prvom citatu se govori o nekoj Svetlosti koja je odjednom razdvojila dan i noć..

Lajtman:  Tu se već srećemo sa jednim malim paradoksom. O čemu se ovde u suštini govori? Govori se o Višoj svetlosti, tj. Višoj sili, čije su osobine davanje i ljubav. Apsolutno davanje i apsolutna ljubav. Ova sila, sama za sebe, jeste apsolutna. Ona nema nikakve lične potrebe. Samo pozitivno - da daje, da utiče, da puni. Ta sila, sa svojom osobinom da daje, puni, da voli, sazdala je tvorevinu. Šta je ona mogla da sazda? Kakva je to tvorevina? Ako je ta sila sila davanja, onda je sazdala silu primanja, želju za primanjem.

- Ljubavi?

Lajtman: Da. Te dve želje postoje u tvorevini. Želja za davanjem se zove Stvoritelj, a želja za primanjem - stvorenje. Jedna je sazdala drugu i one zajedno postoje jedna u drugoj. Jedna sila u drugoj sili. Sila Svetlosti, Stvoritelj, sazdaje za sebe ovojnicu, silu primanja, u suštini želju za primanjem. Želja za nasladjivanjem, od one što se rasprostire od Stvoritelja. Ta konstrukcija je u suštini čitava tvorevina. Sve o čemu se kasnije govori, odnosi se na njihovu vezu - na to kakvi odnosi postoje medju njima. To je cela slika Univerzuma. Ništa drugo ne postoji. Samo ove dve sile. Stvar je u tome što kada Viša sila stvara nas, tj. želju za primanjem, ona ima program. Zbog čega ona to stvara? Zato što, pre svega, zamisao stvaranja jeste - da se stvori stvorenje da bi se nasladilo. To je tako jer je osobina Više sile - davanje i ljubav. Iz ovoga proizilazi da stvarajući stvorenje, nije dovoljno da se stvori samo nešto što ima želju za nasladjivanjem, već treba da se dovede do stanja celokupnog nasladjivanja, celokupnog punjenja. Do istog savršenstva koje predstavlja sam Stvoritelj. Kako to može da se uradi? Treba da se pruži mogućnost tom stvorenju da se razvije, da se opredeli. Da samo poželi da bude isto kao i Stvoritelj i samo da to dostigne. Tada svojim samostalnim razvojem, ova prvobitna želja dostiže svoje savršenstvo i samo tada može da ga oseti. To je program stvaranja i njegova konačna zamisao. Sve ono što se dešava sa nama u svim Višim svetovima i u našem svetu, sve do kraja stvaranja - to je ispunjavanje te zamisli. 

- Kada ja govorim, na primer, čitam ovaj isečak, šta postoji u mome osećaju? Šta se u meni dogadja? Šta je u meni? Je li to Svetlost?

Lajtman: Mnogo više od toga. Ovde se u suštini govori o dve osobine. U početku je Svetlost stvorila želju, t.j. stvorila je zemlju. "Zemlja" predstavlja želju za primanjem. Isto tako, stvorila je vodu - želju za davanjem. Ove dve želje - voda i zemlja - nalaze se jedna nasuprot druge i medjusobno su odvojene. 

- Stići ćemo do toga. Pre toga sam želeo nešto da pitam. Ovde se govori o danu i noći. Šta su to dan i noć? Može li da se kaže šta oni predstavljaju unutar čoveka? 

Lajtman: Da. Dan i noć, kako mi kažemo "čitav život za mene je sveukupni mrak". To nije zato što sunce svetli ili ne svetli. Sunce može da svetli. Mogu da svetle hiljade sunaca, ali unutar mene nedostaje Svetlost, moja unutrašnja Svetlost, unutrašnje punjenje. Ili obrnuto. "Osetih Svetlost u svom životu", "zrak Svetlosti", itd. To je nekakav oblik otkrovenja, nasladjivanja, punjenja koje dolazi čoveku. Na to se misli, a ne fizički, na svetlost i tminu. Zato se tu još kaže: "Pre nego što su stvorene svetlosti - sunce i mesečina". 

- Kada se kaže: "I bi veče, i bi jutro, dan prvi" - na šta se misli?

Lajtman:  Kada čovek oseća nedostatak - to je veče, noć. Veče je u hebrejskom jeziku od reči "learvev - erev", što znači "da se izmeša". Kada se u čoveku mešaju stanja shvatanja i neshvatanja, dobro i loše, on ne razume ljude - to je "zbunjenost". U toj zbunjenosti on ulazi u tminu, u noć. Kada prevazidje tu zbunjenost u mraku, u njemu se postepeno radjaju nova osećanja Svetlosti. I zbog toga - "I bi veče, i bi jutro." Posle večeri, posle mraka, dobija se osvetljenje, punjenje, shvatanje i time se završava jedan od ciklusa - dan prvi. Takvih ciklusa ima mnogo. U svakom čoveku koji se razvija na isti način, kao što se mi razvijamo u našem svetu. Od neke zbunjenosti, neshvatanja, pa potom nešto shvatimo. I ponovo nešto ne shvatamo, ali razjasnimo sledeći put. Ali, u našem svetu to se ne dogadja tako intenzivno kao u kabali. Jer u kabali, unutar sebe osećaš zbunjenost, neshvatanje, konfuziju, buntovništvo. Potom, konačno dolazi  Svetlost - osvetljenje, otkrovenje. To je mnogo jače od onoga što se dešava u našem običnom postojanju. 

- Kada se kaže: "dan prvi", na šta se onda misli?

Lajtman: Govori se o nivoima za dostizanje Stvoritelja. U čoveku, zbog njegovog unutrašnjeg rada, dešavaju se promene unutrašnjih stanja - veče, mrak, depresija, zašto postojim, zbog čega? Pojavljuju se ta pitanja. Kada preko tih pitanja on dolazi do Svetlosti, dobija odgovor na njih. To za njega predstavlja neku odredjenu spoznaju. Ali, nadalje sve ide od početka. Samo na višem i dubljem nivou. 

- Kada se kaže "dan prvi" kao da se misli na prvi stepenik do dostizanja osobina ljubavi o kojima ste govorili, apsolutne ljubavi, ali prvi stepenik... On oseća samo malo, nekakav sjaj. 

Lajtman:  Ali već ima neko otkrivanje Svetlosti u sebi. 

- Mislim da gledaoci počinju polako da shvataju ono o čemu pričamo. Za mene je to mnogo uzbudljivo. 

SLEDI TEKST: "Potom reče Bog: neka bude svod posred vode, da rastavlja vodu od vode. I stvori Bog svod, i rastavi vodu pod svodom od vode nad svodom; i bi tako. A svod nazva Bog nebo. I bi veče, i bi jutro, dan drugi". 

- Još uvek se ne govori o zemlji, već se govori o nebu?

Lajtman:  Da. 

- Stvoreno je nebo. Šta znači "nebo"? Ne misli se na naše nebo, zar ne? 

Lajtman:  Govori se o dve sile, postavljene jedna nasuprot drugoj, podeljene prostorom. Praznina, gde nisu aktivne ni jedna ni druga. Te dve sile se nalaze unutar čoveka. Tako on u sebi treba da ih razotkrije. Na taj način, to stanje je razotkrio Mojsije i opisao ga je.

- Znači, on je opisao svoje stanje?

Lajtman: A kako drugačije? On ne može da opiše nešto što se dogadja izvan njega. To što mi osećamo, osećamo unutar sebe. U nama se stvaraju slike sveta koji spoznajemo. Kada Mojsije piše o otkrovenju Višeg sveta, Viših sila, Stvoritelja - on to oseća unutar sebe. Baš to je suština nauke kabale. To je nauka o primanju, o upijanju Viših sila u sebe. U datom trenutku, u zavisnosti od stepena razvoja kabaliste, on počne da piše. Od čega započinje njegovo dostignuće? Njegovo dostignuće Višeg sveta započinje time što on počinje da definiše sebe, da postoji sila mraka i sila Svetlosti. Izmedju te dve sile postoji prostor. Taj slobodan prostor u sebi on kao da oseća. On je prazan, još uvek ni sa čim ispunjen, i kao zakačen izmedju te dve sile. To je drugi dan. Odnosno, nadalje, dublje definisanje prvog dana, kada on preko pozadine prvog dana prodire dalje u ono što mu se razotkrilo. Tada se misli na drugi dan. 

- Prvog dana on je spoznao šta je to dan i noć, ta stanja... 

Lajtman: Grubo rečeno, da. 

- A drugi nivo, isto tako grupo rečeno, je unutrašnji. Nebo, prostor u kome se on nalazi.

Lajtman:  Sada već daje definicije. Više vode, niže vode. Pod "vodom" se podrazumva osobina davanja, koja postoji gore i dole. Izmedju njih je prazan prostor, nebo, vazduh. Nebo - misli se na odredjenu Svetlost koja je sastavljena od te dve osobine. Više i niže, viša voda i niža voda, On predstalja njihovu zajedničku osobinu. 

SLEDI TEKST: "Potom reče Bog: neka se sabere voda što je pod nebom na jedno mesto, i neka se pokaže suho. I bi tako. I suho nazva Bog zemlja, i slivove vodene nazva mora...". 

Lajtman: To je već sledeće definisanje, sledeće dublje dostignuće. To se svodi na koncentrisanje i jasno definisanje Više Sile, koja je voda, i niže sile, primaoca, koji se zove "kopno". Pred čovekom, one se dele na dve kategorije: viša i niža sila. Čovek se još uvek nalazi u ulozi istraživača, posmatra te dve osnovne sile stvaranja. 

- Može li da se kaže šta za čoveka predstavlja kopno i šta predstavlja voda?

Lajtman: Želja za primanjem se zove kopno. "Zemlja" se na hebrejskom naziva "erec", od reči "racon" - "želja". Zemlja i želja su jedno isto, želja za primanjem. Voda, kao što smo već rekli, jeste osobina davanja. Zbog toga se nadalje ova dva odvojena pojma medjusobno definišu. I gore ima vode i dole ima vode i sve je to nekako izmešano. Tek trećeg dana se dogadja potpuno odvajanje vode i kopna, tj. sile davanja i sile primanja stoje jedna nasuprot druge. Sabiraju se u dva pola sila. To predstavlja sledeće dostignuće čoveka.

- Može li da se kaže da je to nekakvo osećanje čoveka? Da u njemu postoje te dve sile? Sila davanja i sila primanja. 

Lajtman: Ja sam već rekao da je to tako, jer on to dostiže polazeći od svojih unutrašnjih osobina. Menjajući se sve vreme on prolazi prvi, drugi i treći dan stvaranja. To nisu dani mereni prema našem svetu. To može da traje mesecima, dok čovek prelazi iz jednog stanja u drugo. Postepeno udubljivanje u sistem stvaranja se dogadja u čoveku, zavisno od stepena njegove unutrašnje promene. 

- Kako je zanimljivo da se na ovaj način čita ova knjiga. 

Lajtman: Jos ako se istovremeno sa tim menjaš... I počinješ sve to da gledaš unutra u sebi, kao ogromnu vaseljensku pojavu. 

- Ali, počinješ da to osećaš kao beskrajnu dubinu... Ali ako je beskrajna, da li je moguće dostizanje beskrajnog? Idem mnogo napred, samo pitam.

Lajtman:  Beskrajno ne znači neograničenost u prostoru.  Ovde se govori i o odsustvu prostora. Iako se govori o nebu, zemlji i nešto izmedju njih. Ali, to još uvek nisu ni nebo, ni zemlja. Kada se kaže - beskrajno - misli se na neograničeno, bez kraja, tj. bez granica. Kada dostizanje nema granica, tj. dostignem, dostignem u celini. Ne ostaje nikakav prostor sa belim i crnim mrljama. Apsolutno sve! To se zove beskončno, neograničeno dostignuće. 

- I tako trećeg dana, kao što piše: "I izniče iz zemlje zelenilo, trava što nosi seme, svaka prema svojoj vrsti, i plodonosno drvo što radja plod u kome je njegovo seme, prema vrsti svojoj. I vide Bog da je to dobro. I bi veče, i bi jutro, dan treći". Mi govorimo o nekoj vrsti trećeg stepenika, površinskog...

Lajtman:  Da, ali On je video da je to dobro!

- To je mnogo zanimljivo. Za svaki dan piše "vide da je to dobro".  Šta znači ova fraza?

Lajtman:  To je jasno definisan nivo koji se završava sledećim dostignućem. Čovek koji ide tim SKALILO, čak i ako mu je tamno, čak i ako mu je svetlo, nije važno kako mu je, on na kraju definiše vezu na svakom nivou sa ciljem svog razvoja. Zato, kako god da se oseća, budući da ga sva ta stanja vode ka cilju, on to definiše kao dobro. U tom stanju on se sjedinjuje sa Stvoriteljem, sa Njegovim planom, sa promenama kroz koje prolazi. Time se završava svako SKALILO. 

- Znači, čovek vidi da je to dobro? Onaj koji ima dostignuće?

Lajtman:  Sigurno! Kada ne bi to video i osetio, Mojsije ne bi napisao...

-  Ali, on piše "i Bog... Bog vide". 

Lajtman: Pa, on je to u sebi osetio, jer je otkrio to u sebi. Inače ne bi otkrio. 

- Znači, kada on kaže "I Bog vide da je to dobro" - govori o dostignuću čoveka?

Lajtman:  Ono što on vidi kada dostiže Stvoritelja, ako se sjedinjuje sa Njim, sjedinjuje se sa Njim. Pritom oseća kakvo nasladjivanje Stvoritelj doživljava, kada On vidi da čovek prolazi sva ta stanja približavajući mu se, postajući poput Njega. 

- Ali, "dobro znači dobro, ja se nadam da je to tako? Kao u našem svetu, "meni je dobro", takvo stanje... 

Lajtman: Kada govorimo o frazi "poznaće me svi od mladog do starog", rekli smo da dostizanje Stvoritelja predstavlja najveće zadovoljstvo, jer takvi smo stvoreni u našoj želji. Dostignuvši Njega, da se napunimo. 

- Dr. Lajtman, nažalost moramo da završimo našu emisiju, vreme je isteklo. Ali, nadam se da ćemo produžiti ovo kabalističko izučavanje čitanja "Petoknjižja" i da će naši gledaoci sve više shvatati da mnogo toga zavisi od njih samih. Od načina na koji pristupaju izučavanju ove knjige.